На овој страници ћу изнети најзанимљивије делове о селима из литературе која ми је до сада била доступна.
Радован М. Маринковић у свом чланку "Становништво Балуге Заблаћке, Бањице и Горичана," објављеном у Зборнику радова Народног музеја у Чачку, стр. 181, за село Горичани каже да је "добило име по горком диму након паљевине цркве Иваје, коју су Турци, долазећи у ове крајеве, запалили пуну сватова. Из тог времена народна песма помиње кнеза Ивана из Горичана, чији су се двори налазили код цркве Иваје и воде Криваје. Још једну цркву спалили су Турци у Горичанима, ону подигнуту крајем XVIII века, на Цветковића потесу: страдала је у време Хаџи-Проданове буне."
Да је одавно ту било људи, много пре досељавања из Драгачева почетком XIX века, говоре и потеси, делови (потеси) села која углавном носе називе породица која су их сачињавала: Цветковића, Пенгића, Петровски...
Радован у наставку наводи да су се "покојници сахрањивали у четири гробља, међу којима је, судећи по бројним старим споменицима (неки и без епитафа) најстарије Николића" [гробље - напомена аутора сајта]. Са своје стране могу поменути и гробље Обреж на неких 200 метара од Железничке станице ка Цркви у селу. На том гробљу су гробови свих мојих предака (осим очевог) гроба од преласка мога чукундеде Миливоја из Липнице у Горичане после 8. новембра 1865. године.
Сеоска обетина је Бели четвртак (после Тројица)."
Историјски помени (у историјским списима) насеља у Србији углавном потичу из времена Турских пописа, који су све до 1863. године наводили само име села и број житеља, уз навођење имена главе домаћинства и имена његовог оца. Презимена нису навођена тако да је доста тешко ући у траг српским фамилијама пре 19. века.
О првом помену имена села Горичани и каснијем помињању истог села у Турским пописима, поменути проф. Радован М. Маринковић, каже:
"Најстарији помен Горичана је из 1476. године. Село се тада налазило у нахији Маглич и имало 17 кућа. Године 1516. овде је пописано шест кућа раје, које су припадале тимару Маглича на Ибру, али је ту живела и група Влаха. Године 1528. Горичани су припадали пожешкој нахији: у 18 влашких кућа, сем домаћина, живело је још 38 пунолетних мушкараца. Године 1558. житељи осам кућа (и шесторица неожењених) плаћали су623 акчи дажбина, а 1595. -- 299 акчи на ситну рогат стоку.
ГОРИЧАНИ
Радован М. Маринковић у свом чланку "Становништво Балуге Заблаћке, Бањице и Горичана," објављеном у Зборнику радова Народног музеја у Чачку, стр. 181, за село Горичани каже да је "добило име по горком диму након паљевине цркве Иваје, коју су Турци, долазећи у ове крајеве, запалили пуну сватова. Из тог времена народна песма помиње кнеза Ивана из Горичана, чији су се двори налазили код цркве Иваје и воде Криваје. Још једну цркву спалили су Турци у Горичанима, ону подигнуту крајем XVIII века, на Цветковића потесу: страдала је у време Хаџи-Проданове буне."
Да је одавно ту било људи, много пре досељавања из Драгачева почетком XIX века, говоре и потеси, делови (потеси) села која углавном носе називе породица која су их сачињавала: Цветковића, Пенгића, Петровски...
Радован у наставку наводи да су се "покојници сахрањивали у четири гробља, међу којима је, судећи по бројним старим споменицима (неки и без епитафа) најстарије Николића" [гробље - напомена аутора сајта]. Са своје стране могу поменути и гробље Обреж на неких 200 метара од Железничке станице ка Цркви у селу. На том гробљу су гробови свих мојих предака (осим очевог) гроба од преласка мога чукундеде Миливоја из Липнице у Горичане после 8. новембра 1865. године.
Сеоска обетина је Бели четвртак (после Тројица)."
Историјски помени (у историјским списима) насеља у Србији углавном потичу из времена Турских пописа, који су све до 1863. године наводили само име села и број житеља, уз навођење имена главе домаћинства и имена његовог оца. Презимена нису навођена тако да је доста тешко ући у траг српским фамилијама пре 19. века.
О првом помену имена села Горичани и каснијем помињању истог села у Турским пописима, поменути проф. Радован М. Маринковић, каже:
"Најстарији помен Горичана је из 1476. године. Село се тада налазило у нахији Маглич и имало 17 кућа. Године 1516. овде је пописано шест кућа раје, које су припадале тимару Маглича на Ибру, али је ту живела и група Влаха. Године 1528. Горичани су припадали пожешкој нахији: у 18 влашких кућа, сем домаћина, живело је још 38 пунолетних мушкараца. Године 1558. житељи осам кућа (и шесторица неожењених) плаћали су623 акчи дажбина, а 1595. -- 299 акчи на ситну рогат стоку.
Нема коментара:
Постави коментар