Волети своју земљу, своју Цркву и своју видљиву породицу немогуће је без љубави према невидљивој. Управо из те љубави према невидљивој земљи - Небеској којој сви тежимо, према невидљивој Цркви - анђеоској и светитељској, и према онима који више нису са нама посвећујем овај блог и овај сајт.
Преци су ме научили пажњи и љубави. Никада нећу заборавити све крсне славе код својих драгих дека и баке (очевих родитеља) из села Горичани, +Миливоја и +Радојке Делић, сада већ преко 20 година упокојених, које су готово увек биле зачињене славским ручком а тај ручак је започињао молитвом Оче наш коју је онако пламено и побожно, како је само он знао, изговарао бакин рођени брат Михаило Бежанић.
 |
| Фамилије Делић, Шарчевић и Стојковић на окупу |
Преци су ме научили како да ценим и волим труд људских руку али и да не презирем оне који нису у стању да прате туђи темпо. Ово друго, непрезирање, сам научио мало тежим путем.
Као мала свећа воштаница
за покој њихових душа
нека буде овај сајт.
јереј Иван Делић
парох глогоњски
православни свештеник
